Територија Србије у различито време припадала је многим државама. Свака нова промена граница праћена је оружаним сукобима, што значи истребљење или пресељење људи. Стога не би требало да чуди што српски градови нису пренасељени.
Главни град државе је предвидиво главни град Београд. Иако његово становништво не броји ни милион и по становника. У 5 градова Србије, сврстаних међу највеће, живи мање од 40 хиљада људи. Архитектура у њима је углавном типична за регион, али можете пронаћи џепове турског, западноевропског, па чак и римског наслеђа. Србију вреди посетити пре свега због традиције и одмереног начина живота.
Највећи градови у Србији
Списак највећих градова по броју становника у земљи.
Београд
Главни град Србије стоји на ушћу Саве у Дунав. Архитектура града је мешавина различитих стилова. Превладава знање типично за источну Европу, али важно место заузимају и модернистичке зграде. Разгледање: Национални и етнографски музеји, стадион Раико Митић, храм Светог Саве. Град је био домаћин Евровизије, сајмова књига, фестивала дизајна и уметности Октобарског салона, а овде се одржава и неколико филмских пројекција.
Становништво - 1.378.682 људи (2018).
Нови Сад
Град на северу земље, на обали Дунава. Архитектура је типична за регион, панорама града изгледа сликовито због ниских зграда и обиља зеленила. Главна атракција је Петроварадинска тврђава, која је у јулу домаћин Међународног музичког фестивала Екит. Неколико музеја и галерија ради. Аеродром Нови Сад користи се за пољопривредне и спортске летове.
Становништво - 341 625 људи (2011).
Нише
Стоји на реци Нишави. Град је важан за земљу у индустријском и комерцијалном смислу. Архитектонске знаменитости: остаци римске тврђаве, некропола ИВ-КСИИ века, турски караван-сарај из 16. века, тврђава 18. века, барокне цркве саграђене у различитим деловима Ниша. У околини има много брда, што погодује развоју планинарења.
Становништво - 312 867 људи (2011).
Крагујевац
Налази се 120 километара јужно од Београда. Један од индустријских лидера у земљи. Вековима је град чувао традицију израде оружја. Црква Светог Духа је значајно место не само са верског становишта: први српски устав усвојен је у њеним зидовима. Архитектура центра града је изванредна: зграде различитих стилова и периода чине један ансамбл.
Становништво - 193 120 људи (2011).
Суботица
Најсевернији град у Србији. Мађарска граница удаљена је 10 километара, што објашњава велики број досељеника из ове суботичке државе. Традиције и архитектура суседа прошириле су се у град заједно са досељеницима. Разгледање: градска кућа и музеј који се у њој налазе, језеро Паличкое, Плава фонтана. У близини је основано одмаралиште Палицх.
Становништво - 105 681 особа (2011).
Ваљево
Један од најстаријих градова у Србији. Београд је удаљен око 100 километара одавде. Стари део града зове се Тешњар и богат је знаменитим местима. Разгледање: Муселимов конак, кула Ненадович, манастир Челије, споменик националном хероју Степану Филипповичу, парк Види Иотсицх. Они воле спорт у околини. Само постоји више од 30 фудбалских клубова.
Становништво - 90 312 људи (2011).
Лознитса
Основан у близини границе са Босном и Херцеговином. Име је донекле искривљено, оригинал је преведен као „мала лоза“. У Лозници се производи текстил, а изграђено је и постројење за производњу производа италијанске компаније Голден Лади. Православне локације, крипте и споменици су главне атракције. Град је домаћин једног од најмасовнијих фестивала у Србији - „Вуков сабор“.
Становништво - 86 413 људи (2011).
Зренианин
У прошлости се овај северни српски град звао Бољшој Бечкерек Петровград. Архитектонски изглед Зрењанина обликовао се неколико векова. Значајне грађевине: судница, градска кућа, црква Успења Пресвете Богородице, комора Буковчев, „мост на копну“. Национално, музејско, позоришно, уметничко дело. Град организује празник „Дани пива“.
Становништво - 76 511 људи (2011).
Панчево
На основу ушћа реке Тамиш у Дунав. Народна башта је најстарији парк у Панчеву. Поред њега, у граду има још много зелених површина. Светионик, цркве, споменик стрељаним родољубима, Црвени магацин, манастир Војловитски главни су архитектонски споменици. Годишњи карневал привлачи туристе из целе земље. Постоје десетине спортских удружења, локални становници више воле активну рекреацију.
Становништво - 76 203 људи (2011).
Цхацхак
Град централног дела државе. Конак брата кнеза Милоша једна је од најстаријих грађевина у Чачку. На гробљу се налази споменик у спомен на жртве Првог светског рата. У њему су се сливали симболи различитих религија. У предграђу се налази Тринитијски манастирски комплекс, надимак „Српски Атос“. Минерални извори шикљају у близини оближњих планина и основано је одмаралиште Овцхар-Баниа.
Становништво - 70 148 људи (2011).
Нови Пазар
Древни српски град чији су неки предмети остали непромењени од 15. века. Муслиманско и хришћанско наслеђе испреплетено је у многим новопазарским споменицима. Један од најзанимљивијих градских објеката је џамија Алтун-Алем, која је изграђена наизменичним балванима и камењем. Остале атракције: фреске манастира Сопочани, турска купатила, манастир Дурдеви ступови.
Становништво - 66.527 људи (2011).
Смедерево
Смештено на око 50 километара од Београда. Неко време је Смедерево служило као главни град државе. Зидови средњовековне тврђаве која је бранила град још увек делимично уоквирују обалу Дунава. За један дан можете да посетите све значајне архитектонске објекте тог подручја. Уз ријеку тече пароброд за ужитак. Регија је позната по својим винима.
Становништво - 64.175 људи (2011).
Краљево
Град у централној Србији израстао је из села Рудо Поле. Краљево је уписано у историју Белог досељавања: овде се доселило око 12 000 досељеника из Руске империје. У близини станице налази се споменик Отпору, а на централном тргу споменик у спомен на жртве Првог светског рата. Јужно од града налази се тврђава Маглич. Овде се поред обилазака, организују спуштања у клисуру, сплаварење и пешачење.
Становништво - 64.175 људи (2011).
Лесковац
Стоји на обали реке Јужне Мораве. Тек у другој половини 19. века, град је коначно уступио Србији. Главна верска атракција је катедрала Свете Тројице. Народни музеј заузима нову зграду од 1974. Зграде у балканском стилу украшавају улице града. Лесковац поштује традицију народне ношње и организује прославе које истичу локалне обичаје.
Становништво - 60 288 људи (2011).
Ужице
Словенска племена на овим западним територијама Србије појавила су се у средњем веку. 1941. године партизани су у Ужици организовали независну републику и дуго и успешно се опирали нацистима. У лето се одржава фестивал народних игара. У близини се налазе рушевине тврђаве подигнуте у КСИВ веку и Потретска пећина, чије су дворане добро осветљене, а дуж целе трасе постоје знакови.
Становништво - 59 747 људи (2011).
Крушевац
Средњовековна престоница земље сада се приписује округу Рацине. Понос Крушевца је археолошки парк. Предмети из различитих периода изложени су на отвореном, укључујући манастир Лазарица и експонате из Народног музеја. Годишњи позоришни фестивал окупља трупе из целе земље, док сатиричари и комичари организују такмичење Златна кацига.
Становништво - 58 745 људи (2011).
Врана
Главни град округа Пцзин стоји на обалама истоимене реке.Насеље је постало српско почетком 13. века, иако је основано раније. После Другог светског рата Врана је трансформисана у индустријско средиште. Овде се производе ципеле, намештај, текстил. Главна атракција је Црква Свете Тројице. Првобитна зграда је спаљена, али нова делимично понавља своје обрисе.
Становништво - 55.138 људи (2011).
Шабац
Припада западним земљама Србије. Етимологија имена повезана је са реком Савом која тече у близини. Шабац је познат по савременом медицинском центру. Садржаји за разоноду: плажа, фудбалски терени, културни центар. На обали су сачуване рушевине тврђаве. Град је сваке године домаћин два велика друштвена догађаја - фестивала цвећа и пливачког маратона.
Становништво - 53 919 људи (2011).
Сомбор
Локација - аутономија Војводине. У документима се први пут помиње 1340. године. Историјски центар града није се мењао од 18. до 19. века. Разгледање: 2 галерије, Завичајни музеј, Народно позориште, манастир Сомбори. Етничке мањине се у Сомбору осећају пријатно: имају своја позоришта, клубове, представништва.
Становништво - 47 623 људи (2011).
Пожаревац
Административни центар истоимене заједнице. Овде је рођен и сахрањен Слободан Милошевић. Дан града обележава се на Свету Тројицу. Двориште Народног музеја украшено је плочом са фрескама, сачуваним из времена римских освајања. Главни масовни догађај Пожаревца су „Коњске игре“. Фестивал укључује трке коња, изложбе коња, предавања на сродне теме, сајмове и концерте.
Становништво - 44 183 људи (2011).
Пирот
Заузима земљиште на југоистоку Србије. Пре римских освајања, овде су се населили Трачани. Главне атракције: тврђава из КСИВ века, православни манастир Темски, изграђен у 16. веку, језеро Завоискоие, национални парк „Страраја Гора“. Традиције ткања у Пироту су јаке, локални ћилими су практични и лепи сувенири. Статус града додељен је 2016. године.
Становништво - 38 432 људи (2011).
Зајечар
Смештено у близини границе са Бугарском. Око прелепе равнице, стиснуте између Карпата и Балканских планина. 1947. године отворено је позориште „Зоран Радмилович“, које и данас ради. Овде се редовно одржава уметнички фестивал. У Зајечару постоје три здравствена и фитнес центра. Од почетка 70-их година прошлог века, град је био домаћин музичког фестивала „Гуитарада“.
Становништво - 38 165 људи (2011).
Кикинда
Град је променио имена: Велика-Кикинда, Гросс-Кикинда, Наги-Кикинда, све док избор није направљен у корист садашњег. Савремена историја насеља у аутономији Војводине започела је 1751. године. Економија се заснива на пољопривреди. Улице Кикинде украшене су православним предметима: црква Николскаја, манастир Свете Тројице, капела Водица. Локални аеродром је прилично мали и користи се за спортске летове.
Становништво - 38.065 људи (2011).
Сремска Митровица
Град аутономног дела државе - Војводина. Насеља на овим земљама позната су од давнина. Савремено име је у складу са именима његових претходника. Површина главног дела Сремске Митровице једнака је величини древног хиподрома. 70-их година прошлог века током грађевинских радова пронађени су занимљиви археолошки експонати, укључујући златнике.
Становништво - 37.751 особа (2011).
Бор
После Другог светског рата, када се Србија опорављала, Бор је основан као један од нових индустријских центара. Овде се налази највећи рудник бакра у Европи. Насеље је добило свој савремени статус града тек 2018. године. У округу има много знаменитих места: село Брестовач, познато по својој боји, Банско Поле, одмаралиште Брестовачка Бања, планина Стол, језеро Борско.
Становништво - 34.160 људи (2011).
